Lugar je iz ko zna kog razloga voleo stare stvari. Stare fotografije, stara pisma, dopisnice (dopisne karte), razglednice, stare legitimacije… Čak, mu je i jedan pampur (plutani čep), sa boce vina popijene u jednom beogradskom ribljem restoranu sa dragom osobom, bio uspomena.
Lugaru su čaki i mirisi bili uspomene.
Starac je znao za tu Lugarevu osobinu. Bio je škrt. Ipak, jednoga dana, sada, skoro bezvrednu peglu na žar, ponudi Lugaru:
-”Hoćeš li ovu peglu”?
-”Pa, voleo bih da je imam”. -odgovori Lugar.
-”Ako, je tako, onda ti je poklanjam. Evo”. – reče Starac pružajući peglu i dodade: – “Samo da znaš. Ova pegla vredi 2000 Maraka Nemačkih”.
-”Da nije malo mnogo”? – reče Lugar kroz osmeh. Starac podiže jednu obrvu, zagleda se u daljinu, pa uz osmeh koji mu nije silazio sa lica pojasni:
- ” Dao sam jednom čoveku, kad je bilo najgore vreme, 2000 maraka. Nije mi vraćao. Odem kod njega kući da tražim pare. On kaže da nema. Gledam po kući, nema ništa. Pođem iz njegove kuće, vidim ovu peglu. I uzmem je. Od muke. Eto, zato ova pegla vredi 2000 Maraka Nemačkih”. -Starčeve reči i Lugaru izmamiše osmeh. I sada se Starac i Lugar smeju. Smeju se pegli, koja vredi 2000 Maraka Nemačkih.
Novi vlasnik, peglu odnese kući. Htede, da je ošmirgla, izglanca i oboji. Pegla, na sebi još uvek ima sloj stare, debele, rđe jer Lugar, ipak, voli Stare stvari.
-Voli da drema dok traju prenosi Skupštinskih sednica.
Lepa minijatura ali NIKAKO NE ŠMIRGLAJ
tako sam se svojevremeno ja prevario.Nego,kad smo već kod 2000 maraka…to je 1000 evra!
Mnogo više od 1000 evradi. Radi se o sumi koja je pozajmljena vuneno čupavih devedesetih.
Bravo ! Dobra prica !!!
Patina joj i daje šmek, zar ne ?))))
Šmirglom bi sa nje izbrisao sve priče koje je prate…dobro si uradio što si je ostavio netaknutu….))))
Mislim da je patina oksid bakra, ona zelenkasta boja, mada, u ovom trenutku nisam siguran sasvim. U svakom slučaju korozija ili rđa daju dušu ovakvim predmetima.
Starac je ljudina.
Ume da bude.
E pozz. I ja sam jucer kupio na pijaci ovaku istu peglu,malo sam je razradio,jer se nije mogao otvarati poklopac,malo skinuo hrde sa nje metalnim predmetom(sarafcigerom) u njoj je jos uvjek bilo zemlje crne mozda i ostaci zara i kontao je prefarbati nekom crnom ili smedom bojom… posto cu je drzati na jednom drvetu u stanu nemjenjenom samo za starine,kako da je zastitim i cime,od daljeg hrdanja,a da ne izgubi svu svoju ljepotu one starine i price iz davnina.Molim sve one koji znaju i koji su to vec radili ili culi,vidjeli kako je neko drugi radio da mi odgovore na ovo pitanje.Unaprijed zahvaljujem.
Pročitajte prvi komentar od Pytagore62
i jos jedno pitanje vezano za peglu.Drvene rucke koja bude na pegli nema.Da li mi neko moze reci od koje vrste drveta se ona radila i da li je to uopste bitno,jer i onako se nece upotrebljavati???
Pošto je ukrasni eksponat, nije bitno od kog drveta će te napraviti ručicu pegle. Ipak, probajte sa bukovinom ili još bolje sa dudom, jer će vremenom dobiti tamno crvnkastu boju ( ne lakirati drvo).
He,he, imam i ja jednu sličnu, samo malo mlađu
Moja majka ima 2 ovakve. Jednu veliku i jednu minijaturnu. Nisu kupljene vec ih je nasledila, a sluze kao divan ukras.
Bilo bi lepo kada bi pegle umele da pričaju
Te divne, stare stvari mogle bi sigurno svasta da nam ispricaju…
Povratni ping: Velika glava ili Svetu se ne može ugoditi | Lugar