Bio je, kažu u zatvoru. Posao, zbog toga izgubio. To su uvek tiho izgovarali. Kao da su se plašili, da to kažu… Deca su ga se pomalo bojala… Nisu znala zašto.  Bio je tih, brundavog glasa, debelog stasa.  Retko je govorio, nikada ogovarao. Činilo se, kao da ga ništa ne interesuje.

Izgledao je, uvek umorno, dok se prašnjavim seoskim putem vraćao kući.   Stanica  je bila daleko od razvučenog sela, a  njegova kuća, kako to već biva u pričama i pesmama, na kraju. Skoro do reke…

Pantalone i sako kafene boje, košulja bela, kravata – Nikad Robom – što bi on to sa sobom?

Nikoga nije ubio, nikoga nije pokrao…  Samo je kažu, nešto rekao.

Advertisements