Oznake

, , ,

Petak je. Pazarni dan. Sa godinama se nešto promenilo u Lugaru. Sada, voli da ide na zelenu pijacu. Možda zbog toga što u poslednje vreme, retko napušta svoje  dvorište.

Na pijaci, vreva. Odlazi Lugar do tezge koju drži njegov  drug iz srednje škole. Većina školskih drugova i drugarica je bila sa sela. Ali, jedino je ovaj, imao nadimak Seljak.

Kupuje od njega smeđi pasulj. Slađi je od prebranca, al’, i nije  za tavče. Iz šale, jedino se sa njim cenka. Pošto je trgovina obavljena , J.Seljak pita Lugara da li se sprema za tridesetu godišnjicu mature. Ovaj priznaje, da je na tu ovogodišnju manifestaciju  sasvim zaboravio. Po ko zna koji put razmenjuju brojeve telefona.  Lugar, nije sasvim siguran da čuva vizitkartu J.Seljaka   jer se on pod B bavi  auto delovima. Računa, pozvaće ga ukoliko dođe do spontanog samorganizovanja .

-„Danas sam postao većinski vlasnik svog’ života“. – reče iznenada J.Seljak. Znajući da se od njega u svakom trenutku može očekivati šala, Lugar pomalo začuđen, ali, i sa osmehom upita ga – „Kako“?

-„Pa, ja sam od vas stariji godinu dana. Danas mi je rođendan. Napunio sam 50 godine i ušao u pedeset prvu. To je  51%, jer planiram da živim 100 godine“! – pojasni ponosni većinski vlasnik svog’ života sa zadovoljnim osmehom na licu.

Nakon pozdrava, Lugar na brzinu kupuje ostale zeleniše. Odlazi na postpijačno pivo iz zelene boce . Ulazi u svoju omiljenu usputnu kafanu. Toplo mu je i odlučuje da sedi na terasi. Zapravo to je više terasica, jer, ima mesta za samo dva stola.

Pivo mu donosi gazda kafane. On ima običaj da ukoliko se Lugar ne pojavi desetak dana nazove telefonom i pita za zdravlje.  Nakon par razmenjenih rečenica, Gazda ulazi u kafanu. Lugar ovde često nešto piskara po papirićima, al’ , ovog puta to ne čini. Razmišlja o većinskom vlasniku sopstvenog života, J.Seljaku. Razmišlja o tome kako je ipak, lepše biti sitan akcionar na berzi što se zove život.

J. Seljak. Veliki šeret i šaljivdžija. Stalno je smišljao neke marifetluke u školi…   Ali, jednom mu je žestoko uzvraćeno…  Bio je petak. J.Seljak je po treći put dobio pismo. Anonimno, ljubavno, od stidljive devojke sa pozivom z a susret na mostu, ali, u vremenu kada J.Seljak ima peti čas. Pošto je dva puta u petak  bežao sa petog časa i mimoilazio se sa zaljubljenom devojkom dotični je bio u teškoj situaciji, a mi to nismo znali. Nije tada bilo sa bežanijom sa časova kao danas.  Nemajući kuda, J.Seljak prilazi katedri i profesoru pokazuje neki papir i tiho nešto govori profesoru Đeli. Profesor gleda papir, klima glavom a J.Seljak ozbiljnog lica uzima torbu i napušta čas.

Ustaje Lugarev drug iz klupe  Guliver sa rečima: -„Profesore to je treće pismo koje mu  pišem i zakazujem sastanak …“  – u učionici smeh do neba….

Na terasi kafane se pojavljuje Lugareva komšinica u pratnji rođaka. Sedaju za susedni i jedini preostali stol. Nakon što im je Gazda doneo piće, komšinica se obraća Lugaru: – „Komšija, jao, zamisli šta je jedan čovek sad reko na pijac. Reko je, danas, sam postao većinski vlasnik svog života… “ – Lugar se osmehuje.

Advertisements