Svadba na prazan stomak

29 utorak okt 2013

Posted by in Pojmovnik

≈ 12 komentara


snashkaU današnje vreme veoma retka pojava. To je svadba na kojoj mlada (snaška) nije gravidna (trudna, u drugom stanju). Šta je uzrok tome ne znam. Da li, loša ekonomska situacija, pa zbog toga stupaju u brak (uzimaju se) tek kada su na putu da postanu roditelji, bez namere ili pak žele da se uvere da mogu da postanu roditelji?

A, svadbe, sve ređe i ređe…

Sećam se kada sam bio dečak od nekih četri – pet godina, na korzou sam imao utisak da svaka treća – četvrta  teta ima veliki stomak.

A, danas se ponekada pitam – “ Kada sam poslednji put video  trudnicu“?

Skoro isto, al’…

24 nedelja mar 2013

Posted by in Kratka priča

≈ 28 komentara

Oznake

,


Da vidimo, kada je to bilo. Pa, sinoć. Pre,  nekih četiri ili pet sahata. Preko Skajpeta,  zove Lugara njegov drugar iz daleke severne Evrope. Nisu se čuli sigurno mesec dana.   Pričaju oni  tako o svemu i svačemu. Maltene, kao da je čovek tu…  Putem ovih skalamerija čovek je upoznat sa situacijom ovde, veoma često bolje nego sam Lugar.

Kad’ su se prošli put čuli, žalio se Lugaru kako mu je duvan skup. Kupuje neke teglice sa duvanom  koje koštaju 8.15 evradi. To mu je dovoljno za dva dana. Ali, skupo.  Sada je našao bolje rešenje. Kupuje neko još veće pakovanje Winston duvana koje košta 18 evradi al’ je tri puta veće. Sada mu to dođe, kako on, taj Lugarov drugar kaže, kao da kupuje cigarete u Srbiji. Samo što ih sam pravi isto kao i Lugar. I Lugaru toliko dođe, možda malo jeftinije od kupljenih cigareta. Drum duvan od 40 gr. plaća 250 dinara. Od toga Lugar pravi 40 do 44 cigarete. E, sad’ filteri su tamo jeftiniji 1.5 evro (za 200 kom). Bude tamo na severu Evrope akcija kupiš dve kutije, treća gratis tako da 200 filtera mu dođu 1 evro. Ovde to zadovoljstvo košta 200 dinara. Mašinica za pravljenje cigareta je tamo 12 evradi. Kod nas 250 dinara. Bar smo u nečemu jeftiniji. Skoro da nam je isto.

Pred kraj 80-ih godina prošlog veka, umro je Lugarov stric. To bejaše mali, debeljuškati, prestonički poštanski slubenik, zadužen za reklamacije. On je striktno pušio hercegovački „šverc“. Njegova Draga, beše tamo iz tih krajeva, oko Mostara, tako da je uvek na vreme dobijao svoj „šverc“ križan negde oko Mostara, koji je potom sabijan u kutijje od košulja i slat u Prestonicu. Jedoga dana, pošto je prošao šestomesečni pomen, strina Draga je Lugaru dala pola kile ovog“ šverca“ jer je videla da i on  mota cigarete od nekavih stranskih duvana. Lugar se zahvalio i „šverc“ odložio u ispod kauča.

Bilo je jako toplo leto pred sam sumrak „onih devedesetih“. I sušno. Jedan teča sa sela  je pozvao Lugara da mu nešto pomogne. Želeo je da bunar u dvorištu produbi dok je vladala ogromna suša. Ako, sada dođe do zadovoljavajuće količine vode u bunaru, uvek će je imati.

Ode Lugar na selo. Sa svim neopodnim potrebštinama, pa između ostalog i dovoljnim zalihama cigareta za tri dana, koliko mu reče teča da će trajati poduhvat produbljivanja bunara.

Mnoge stvari je tada Lugar naučio… Kako se vadi betonski prsten iz bašte uz pomoć traktora, oslonca i konopaca, kako se pravi širok otkop oko bunara i vade isti takvi prstenovi, kako se pravi oplata da bi sve bilo relativno bezbedno, kako se potkopava prvi prsten… Al’ Lugar nije mogao da shvati kako preživljava žaba  u suvoj zemlji na dubini od četiri metara sa spoljne strane betonskog prstena i odakle ona tu? Kako je tu dospela?

Poduhvat se odužio… Tako da petog dana jednom starijem rođaku koji se svakodnevno grebao za cigarete, Lugar reče da je i on, sam  bez cigareta.

-„Dođi popodne kod mene da zapalimo“ – reče starac. Lugar samo klimnu glavom.

Popodne, ono rano, je brzo došlo. Sunce je i dalje pržilo. Lugar se našao u dvorištu Starog rođaka koje je bilo bez ijedne travke. Primio ga je u staroj kući. Onoj, sa podom od zemlje. Zapravo cela kućica je bila jedna jedina prostorija. Oskudno nameštena. Sto, dve stolice, stari metalni krevet, kredenac i šporet koji je naložen upkos plamtećoj zvezdi.

Na crnoj plotni starog šporeta bio je rasut zeleni duvan. Stari rođak je sušio sveže ubrane listove duvana iz svoje njive i polagano mrvio. Do blago smeđe boje.

-„Jeba mu majku. Icepi si svu dokumentaciju od Sud. Nemam ni artišku više u kuću. Gledam samo da ne icepim tapiju od kuću“. – požali se Stari rođak. Lugar pomisli kako i pelir papir može biti luksuz. Jer, njegov domaćin se izgubi i ponovo  pojavi noseći nekoliko salveta. Eh, da im je barem toalet papira.

A, onda su Stari rođak i Lugar od friškog duvana i salveta motali nekave dugopušeće višslojne cigarete jer su salvete bile od retko retkog papira. Ćutali su i pušili. Pili su neku rakiju. E, ona je bar bila dobra.

Kasnije je Lugar čuo, da Stari rođak i nije imao njivu pod duvanom.

milka,rajko

 

Priča je od 11. marta, 2013. Ovo je prvi deo. A kada će drugi deo, e to ne znam.

Čarobna Bisera

10 nedelja feb 2013

Posted by in MUZIKA

≈ 11 komentara

Oznake

, , , , ,


Bisera Veletanlić-Darkwood-Sasvim slučajno sam nedavno na TV-u video i čuo Biseru. Nisam ni razmišljao o tome… Ali, glas njen i slike su me „potražile“. Nisam bio lenj (mada nisam nešto ni vredan), proguglam malo i dođem do ovog klipa okačenog na Toubetu. Da budem iskren, nisam ni znao za njenu turneju i zajednički rad sa Darcwood Dub-om. I, morao sam to da podelim sa vama uz pitanje naročito, za one malčice vremešnije: – Čini li se i vama da ovaj klip ima lahko psihodelično dejstvo?

Belim listićima (Izbori 2012)

26 subota maj 2012

Posted by in Propolitika

≈ 13 komentara

Oznake

,


Išao neki čovek preko granice. Kad je došao do onih drugih carinika, beše zaustavljen. Rekoše mu da su mu našli da je učinio  nekakav veliki prekršaj, i  da mora biti kažnjen.  Carinik je bio neki dobar čovek, pa mu reče:

-„Moram da te onodim. Vidim da si neki dobar čovek, pa ću ti dati mogućnost da biraš. Oćeš sa Vazeljin, il’ bez Vazeljin“?

Prelaznik preko granice razmisli u sebi pa ceneći da će manje loše proći, reče:

-„Ako je tako i ako to mora da se desi, neka bude onda sa vazelin“.

-„O, Vazeljin, dođi ovamo, da ne čeka ovaj dobar čovek“ –  povika  carinik.

-„A, mogao sam da izaberem bez Vazel(j)ina “ – pomisli dobar čovek .

Beli listići, misle da prelaze preko granice, a da ne sreću carinike. Ako ih ipak sretnu, što je verovatno , treba da znaju da imaju mogućnost izbora.

Često smo u situaciji da šta god budemo izabrali, ne valja, ali, prinuđeni smo na izbor…

POSLE IZBORA NEMA KAJANJA