MITU I KORUPCIJI U KRIMINALU!
-
Lugarili:
Belim listićima (Izbori 2012)
Išao neki čovek preko granice. Kad je došao do onih drugih carinika, beše zaustavljen. Rekoše mu da su mu našli da je učinio nekakav veliki prekršaj, i da mora biti kažnjen. Carinik je bio neki dobar čovek, pa mu reče:
-”Moram da te onodim. Vidim da si neki dobar čovek, pa ću ti dati mogućnost da biraš. Oćeš sa Vazeljin, il’ bez Vazeljin”?
Prelaznik preko granice razmisli u sebi pa ceneći da će manje loše proći, reče:
-”Ako je tako i ako to mora da se desi, neka bude onda sa vazelin”.
-”O, Vazeljin, dođi ovamo, da ne čeka ovaj dobar čovek” – povika carinik.
-”A, mogao sam da izaberem bez Vazel(j)ina ” – pomisli dobar čovek .
Beli listići, misle da prelaze preko granice, a da ne sreću carinike. Ako ih ipak sretnu, što je verovatno , treba da znaju da imaju mogućnost izbora.
Često smo u situaciji da šta god budemo izabrali, ne valja, ali, prinuđeni smo na izbor…
POSLE IZBORA NEMA KAJANJA
Like this:
Kolega
26.03.2007.god. – Ravna banja
Kolega je otišao. Ali, stvarno. Ovako mi je i ostao u sećanju. Na putu od seoske škole do kuće. Svratio bi ponekada usput tu iza one krivine u seosku prodavnicu (zadrugu), popio pivo skoro nikada drugo i žurio da kući nešto radi. Imao je običaj da kaže: – “Pivo je najveći izum čovečansva”.
Jednom je kolegenica donela teglu meda za maleni školski kolektiv. On, probavši med reče : - “Ovo je med od cveta jabuke”. Kolegenica potvrdi. Znala je to, jer je i njen muž pčelar.
Omiljena rečnica mu beše – ” Sve se zna”. Nekada sa uzvikom, a nekada sa tri tačke…
Izgleda, da je oduvek bio između čekića i nakovnja.
Like this:
O izborima, samo (sasvim) lično
“Politika je osetljiva umetnost: dobijanje glasova od siromašnih i novca od bogatih za obecanje da cete ih štititi jedne od drugih…”
Frenk Zappa
Momak voli devojku. Devojka voli momka. Momak laže devojku. Devojka zna da je momak laže, a opet ga voli. Da momak devojku nije lagao, ne bi je ni imao. I oni su srećni. Ali, momak ne zna dal’ ga je devojka nešto lagala…
“Znam da me lažeš. Ali, ti me najlepše lažeš”.
I tako, “ostare se, a pamet se ne nabra”…. (I, onako smo među najstarijim nacijama). Baš zato i postoji krčma “Kod (lukavog) Oca i (još lukavijeg ) sina”. E, tu se toči “Paukovača”.( Pogledati film “Čarlston za Ognjenku” gde možete videti kako dejstvuje “Paukovača”)
-Gospodo Političari, molim vas, nemojte se više fotošopirati. Nekada je bilo interesantno. Više nije. I razmislite malo o mom predlogu. Nemojte više štampati flajere na skupom masnom, plastificiranom papiru. Štampajte ih na nekom jeftinijem recikliranom koji može poslužiti za potpalu. Sa vašim flajerima, narod se muči kada potpaljuje vatru u Smederevcima. To teško ide, pa vas narod psuje. Pa i oni što vas vole i vaši su navijače to isto čine. A, kada bi ta potpala išla lakše, narod bi vas mnogo više voleo nego sada.
Ja, da sam političar, ja bih program štampao na rolni toalet papira a flajere sa raznim porukama na listićima toalet-papira. To je najsigurniji način da vaš program i poruke pud(e)u pročitan(e).
Open your mind. Kad glasate glasajte, ali stvarno. To znači da ne morate glasati u paketu. Glasajte prema čoveku. Ne gledajte na to da li je u vašoj omiljenoj partiji, stranki ili stranci (su tu među nama).
Like this:
Česma u školskom dvorištu
Dosta sam vode sa ove česme popio. A, ako mislite da je to bila dobra voda, jer je planinska, varate se. Bila je baš bljutava i neukusna. Pa, ipak mi nedostaje (ponekad’).
Like this:
Slatko
Jedna stara šaljiva priča kaže, da je jedan poznati vlasotinački prizvođač vina na svojoj samrti saopštio svom sinu veliku tajnu:
-”Znaš sine, vino može da se pravi i od grožđa”.
Sedeo Slovenac pored kotlića i u njemu kuvao zeca. Pitao ga slučajni prolaznik šta to radi.
-”Kuvam riblju čorbu”. -odgovri Slovenac.
-”Kako možeš da praviš riblju čorbu od zeca”? – začuđeno će prolaznik .
-”Pa kad Srbi mogu od jelena da prave pivo, što ja ne bih mogao riblju čorbu od zeca”?
-”Slatko je od dunje. Što ja ne bi’ mogo da ga kusam sa drvenu ložicu“?
